О књизи: 1975 / ...Још једно сведочанство. Без претензија, директно, понекад наивно, али управо невиност и директност излагања даје снагу правог људског документа. Талентована балерина, глумица, а затим, током ратних година, преводилац у америчкој амбасади у Москви, Љубов Бершадска је провела десет година у совјетским концентрационим логорима и затворима, након чега је рехабилитована „због недостатка корпуса деликта“. Доживела је много тога за то време и видела много - укључујући, на пример, штрајк у логорима Џезказган, када је (после Стаљинове смрти и пада Берије) настављена иста пракса масовног истребљења невиних људи, а затвореници стрељани и смрвљени тенковима у зони Очевици који су посетили ову логорску зону много касније причају да је тло Џезказгана било натопљено око двадесет центиметара крвљу мушкараца и жена смрвљених тенковима... Љубов Бершадска је била веома далеко од било какве политике. . Насилно је претворена у политичку фигуру: постала је један од вођа логорске побуне, храбри учесник отпора и, коначно, аутор књиге у којој домишљато и скромно говори о томе од чега је живјела ( а случајно преживео) сведок. Посебно је упечатљива скромност њене приче. Тихи, поверљиви глас, скоро шапат, људи често боље чују него гласну, патетичну декламацију.